Izvor: Kamatica
Da gotovo sve privredne industrije „kubure“ sa radnom snagom, najiskrenije svedoče poslodavci. Zaposleni su, čini se, preuzeli kormilo od svojih šefova i sada oni odlučuju da li žele ili ne žele da rade za te uslove, za tu platu, i na kraju krajeva, za tog poslodavca.
I nema pošteđenog sektora privrede, samo onih koji imajuviše i onih koji imaju manje problema da nađu kvalifikovanu radnu snagu. Industrija transporta i industrija logistike u Srbiji spada u prvu grupu.
„Stanje nedostatka kvalifikovane radne snage u sektoru drumskog transporta je alarmantno. Veliki broj penzinera rade kao profesionalni vozači a sve je intenzivniji uvoz radne snage iz Indije i Šri Lanke“, upozorava za EURACTIV Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport.
Kako ističe naš sagovornik, sektoru drumskog saobraćaja neophodno je oko 120.000 profesionalnih vozača.
„Činjenica da od svih licenciranih vozača jedan broj radi druge poslove i ne obavlja delatnost profesionalnih vozača, a jedan značajan broj vozača radi u inostrabstvu za poslodavce u zemljama EU. Procene su da Srbiji nedostaje preko 20.000 profesionalnih vozača što je skoro 18 odsto i predstavlja jedan veliki problem za funkcionalan, efikasan i bezbedan javni drumski transport“, kaže Aleksić.
Iako je jedan od najvažnijih razloga ovakvog stanja faktor plate i uslova rada, veliki udeo u čitavom problemu ima demografska kriza. Kako su pokazali rezultati popisa stanovništa iz 2022. godine, zvanično nas je manje oko 400.000, a nezvaničan broj je, sumnja se, i veći.
I to se ne dešava samo nama. Čitav zapad ima demografsku krizu, tjsmanjeni priraštaj sopstvenog stanovništva i starenje populacije.
„Činjenica je da je u Srbiji preko 30 odsto licenciranih vozača starije od 50 godina, što je preko 50.000 vozača, dok je manje od 10 odsto profesionalnih vozača mlađe od 30 godina starosti. Alarmantna je činjenica da je nedostatak profesionalnih vozača u Evropi i u okruženju mnogo veći nego što je to u Srbiji iako su tamo zarade veće nego u Srbiji“, kaže naš sagovornik, ali i dodaje da, bez obzira na to, te države preduzimaju konkretne mere u interesu sopstvene privrede za prevazilaženje problema nedostatka profesionalnih vozača.
Do 2030. nedostajaće preko 50 odsto vozača
„Sve ovo ukazuje da je sada u Republici Srbiji neophodno preduzeti niz konkretnih i hitnih sistemskih mera u interesu funkcionalne mobilnosti i održivosti javnog transporta. Ukoliko se sada, hitno, ne preduzmu konkretne mere, problemi nedostatka radne snage ćeeksponencijalno narastati usled biološkog odliva radnikai odlaska kvalifikovane radne snage na rad van Srbije, što će za posledicu imati blokiranje logističkih tokova privrede i mobilnosti društva, jer će do 2030. godine Srbiji nedostajati preko 50 odsto potrebnih profesionalnih vozača u drumskom transport“, procenjuje.
Na pitanje kakav uticaj nedostatak radne snage ima na konkuretnost kompanija iz ove industrije, Aleksić kaže da je veliki.
„Podaci govora da se drumskim transportom prevozi oko 80 odsto roba i putnika u Srbiji. Interes transportnih kompanija jeste rast privrede iu tom smislu transport treba posmatrati kao podršku razvojai jedan od instrumenata konkurentnosti privrede, poljoprivrede, trgovine i industrije Republike Srbije“.
Aleksić ističe važnost ove industrije i to koliko nedostatak radne snage zapravo može da utiče na cene proizvoda.
„U logističkim lancima tokova roba i snabdevanja građana, drumski transport višestruko utiče na cene proizvoda i blagovremenu dostavu“.
A kako je došlo do nedostataka radne snage u transportu?
Kako objašnjava Miloš Turinski sa platforme za zapošljavanje Infostud, to ima veze sa ukidanjem vojnog roka. Kako je objasnio za EURACTIV, od kako je pre više od deset godina ukinut obavezni vojni rok,građani se sve ređe odlučuju da polažu za profesionalne kategorije, prvenstveno jer je to skupa početna investicija.
„Ovoliki nedostatak vozača ranije nije bio slučaj pre 11 godina zbog obaveznog vojnog roka. Nekada su ljudi polagali u vojsci za kategorije potrebne za vožnju kamiona i autobusa. Kako je ukinut vojni rok, tako su ljudi prestali da polažu i da imaju dozvole za kamione. Samo polaganje kao takvo je velika investicija i zahteva početna ulaganja koje mnogi ljudi nemaju“.
Zato smo, Turinski ističe, došli do novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji prema njegovom mišljenju ima nekoliko dobrih stavki.
„Na primer, spuštena je starosna granica dozvoljena za polaganje, za kamione je sa 21 na 18, a za autobuse je ostalo na 21. Plus je što će vozači morati da imajusertifikate za bezbednost što će u mnogo doprineti našoj sigurnosti, značemo ko nas vozi. Međutim i dalje ostaje pitanje cene za licence“, kaže Turinski.
Kolike su zarade?
A plate su, kao i u svakom sektoru privrede, a posebno u uslovima rastuće i uporne inflacije, kada naše zarade vrede sve manje, glavni faktor. Za industrije logistike, a posebno transporta, važi da su na ceni, zbog prirode posla koji se obavlja.
„Zarade zaposlenih u drumskom transportu imaju značajno veći trend rasta od drugih zarada u Srbiji, što naprimernije takav slučaj u zemljama EU. Pored rasta cena zarada zaposlenih, evidentan je rast i veliki utićaj rasta ćena energenata što transportnu privredu Srbije dovaodi u veoma kompleksnu poziciju u smislu konkurentnosti i ekonomske udrživosti poslovanja“, kaže Aleksić.
Nešto konkretniji je Turinski, koji naglašava da okvir plate zavisi od posla koji se obavlja, od toga da li je drumski saobraćaj u granicama Srbije, ili su prekogranične ture.
„Prosečan broj oglasa za posao u industriji transporta je 66, a presudni faktor je visina zarada.U inostranstvu možete da zaradite i do pet puta više. Naši poslodavci, koliko god se trudili da budu što konkurentniji, i dalje su za neke cifre nedostižne. Kod nas se prosečna zarada kreće od 80.000 do 100.000 dinara. Dešava se da se pojave oglasi koji nude i do 250.000 plate, ali to je vožnja izvan granice zemlje što važi za naporno“.
Jeste visina plate presudan faktor, ali je, ističe Turisnki,obim posla takođe od velike važnosti.
„Ovo je posao koji ume da bude stresan, dug i zamoran, voze se ture i po nekoliko dana, odvojenost od porodice, čekanje na granicama itd. Nekim ljudima ne odgovara putovanje u inostranstvo zbog svega toga, pa biraju da rade unutar naše zemlje“, kaže.
Kako pomoći transportu?
Postoje načini da ova industrija, ipak, ne bude među onima koji su u velikom problemu zbog malog broja zainteresovane radne snage.
Kako ističe Turinski iz Infostuda, moglo bi da pomgne da državauvede gratis programe.
„Ono što nam nedostaje su gratis programi koji će se ulagati u određeni broj budućih vozača, makar za početne potrebe polaganja i sticanja potrebnih kategorija. Na taj način će Srbija imati radnike u ovom sektoru, makar za početak za svoje potrebe“.
Prema rečima Aleksića, Srbijatransport, udruženje na čijem se čelu on nalazi, već nekoliko godina se zalaže za korigovanje fiskalne politike i usaglašavanje akciza i taksi na evrodizel gorivo za linecncirane javne prevoznike koji obavljaju komercijalnu delatnost javnog transporta robe i putnika, u skladu i na nivo Direktive EU 2003/96, na iznos od 39,00 dinara/litar evrodizel goriva, čime se elementarno stvaraju uslovi ekonomske održivosti poslovanja i konkurentnosti privrednih subjekata u javnom drumskom transportu.
„Neophodno je sprovesti projekte mobilnosti javnog prevoza putnika i organizovati komunalnu delatnost javnog prevoza putnika na regionalnim principima u skladu sa dobrom praksom u EU. Neophodno je posebnu pažnju posvetiti i preduzeti niz mera u pravcu digitalizacije transporta, primene novih tehnologija i stvaranja uslova za bolju, kvalitetniju i funkcionalniju organizaciju poslovanja, kao jedan od uslova racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja raspoloživih resursa i kapaciteta“.
Takođe, izgradnja transporne infrastrukture je, smatra Aleksić, samo preduslov zaefikasniji i funkcionalniji sistem javnog transportakao jedan od važnih uslova za bolji poslovni ambijent i kvalitet života građana.
„Sve ove mere će obezbediti ekonomske i stvoriti poslovne uslove za efikasniji i kvalitetniji rad i poslovanje drumskog transporta, što stvara uslove za dalji i još zančajniji rast zarada zaposlenih u sektoru. Pored ovoga je od veoma velikog značaja kvalitetna obuka i edukacija zaposlenih, kao i privlačenje mladih ljudi za poslove profesionalnih vozača ili druga potrebna zanimanja u drumskom transportu“.
Aleksić se takođe dotiče icena obuka u autoškolama koja je trenutno veoma visoka.
„Cena obuke je veoma visoka, te je neophodno izvršiti evaluaciju sistema početne obuke za profesionalne vozače. Za ovo društvo i transportnu privredu su neophodni mladi vozači i u tom smislu očekujemo da će Vlada Republike Srbije doneti program subvenicije početne obuke za sve kandidate za profesionalne vozače koji su mlađi od 30 godina“, zaključuje naš sagovornik.
Kakva je statistika?
Prema podacima sa sajta Infostud, u ovoj godini je do sada, samo u oblasti logistike bilo je raspisano preko 2.000 oglasto i 2.700 oglasa za polje transporta. Gledajući kroz posebne radne pozicije, najviše su bili traženi vozači, dispečeri, referenti logistike, referenti nabavke, menadžeri logistike pa kuriri,podaci su sa platforme za zapošljavanje.
„Što se tiče vozača, za njih je bilo raspisano 2.400 oglasa. Tu imamo situaciju da ako pričamo o posebnom broju prijava, on je poprilično nizak i iznosi 66, to znači da se u proseku prijavljivalo toliko ljudi po jednom oglasu, što je jako malo“, ocenjuje Turinski.
Kako nam otkriva, na teritoriji Srbije nedostaje nekih 15.000 – 20.000 stručnih vozača, dok nam je prošle godine falilo oko 12.000, što ukazuje na veliki rast.
Turinski ocenjuje da uvoz donekle jeste dobra opcija, ali on ne može da zadovoljni sve naše potrebe.
„Imamo situaciju sa Gradskim saobraćajnim preduzeećem koje je uvelo 30 radnika, a njima fali 300 vozača. To su neki minimalni pomaci koji nisu dovoljni. Ja uvek zauvoz radnika kažem da je nuždajer se time uglavnom popunjavaju određene rupe u pokušajima da se reši problem, a probleme treba rešavati sistemski“.